Ovogodišnje Regionalno savetovanje malinara " VREME JE ZA MALINU" donosi vam NOVI, USPJEŠAN NAČIN RAZMIŠLJANJA U UZGOJU MALINE. Novi, uspešan način razmišljanja u uzgoju maline predstavlja jedinstven koncept, koji kao takav ne postoji nigde drugo. Zašto je on potreban malinarima regije donosimo u nastavku.
Za početak, pogledajmo realno stanje u proizvodnji maline na području regije. Većina malinara razmišlja na neki od sledećih načina: da kao ne može biti bolje u uzgoju, mora tako; Ne pametuj, ne traži, jer nema bolje; Malo propalo, pa šta ćeš, osušilo se, posadi druge; Nije dobro ovo, nije dobro ono, kupi ovo, kupi ono, i dodaj… Sa ovakvim razmišljanjima malinari ne vide izlaz ili rešenje za većinu problema u uzgoju zbog kojih značajno gube rod, i svi govore kako je do vremena, vode, sunca, uvek do nekoga, ili nečega drugog što nije bilo pre...
Ne samo da većina proizvođača maline praktikuje neko od prethodno navedenih razmišljanja, već i jedan deo struke na terenu to počinje prihvatati kao normalan model ponašanja. Mnogi malinari su se i sami uverili kako struka sve manje govori da je to taj problem, odnosno konkretno i praktično, već uglavnom generalizuje, tako što kaže ma to je zbog ovoga ili onoga, može biti ovo ili ono, probaj ovo ili ono. Zamislite na šta bi ličila operacija ako bi ljekar rekao možda je žuč, bubreg, ili srce, idemo sve po malo dok ne rešimo. Takođe, tek kad određeni problem eskalira, traži se intervencija struke, što je u većini slučajeva dosta kasno.
Sadašnje razmišljanje većine malinara mi nazivamo KOLEKTIVNA DEPROFESIONALIZACIJA UZGOJA MALINE, ILI NEPROFESIONALNOST U PROIZVODNJI. Većina malinara proizvodnju maline ne smatra ozbiljnim biznisom, i šta više takav pogled šire drugima, koji to olako prihvataju, i onda se sve izjednačava. Najviše je saveta na društvenim mrežama, gde mnogi proizvođači uglavnom izražavaju svoje nezadovoljstvo, i daju preporuke na osnovu vlastitog iskustva. Iako je većina saveta na društvenim mrežama neprofesionalno, njihovo širenje je masovno. Posebno je važno realno pogledati ko Vas savetuje u uzgoju maline, šta vam od toga pomaže, šta dobijete od nečega što kupite i primenite, i da li može da na svoju ruku radite ono što ne znate, za šta niste obučeni. Iako želimo, realno je pitanje može li se biti hirurg, pilot, tek onako, priučeno, kao vidio sam da vozi avion pa ću i ja? Ne, ne može, jer cena je prevelika, stotine ili hiljade ljudskih života bi bilo ugroženo. No, u uzgoju maline mnogi smatraju da može kako hoće, pa šta god ispadne, jer toliko godina rade u malinama da sve znaju. Ili, vidio sam onaj uzgaja maline i uzima pare, pa mogu i ja. Samo oni tako razmišljaju, a realno uopšte nije tako, jer ako nekom ko zavisi životno od proizvodnje maline daš pogrešan recept, ugrozio si opstanak njegove porodice… A pogrešiti, pa to je najlakše sada ako niste profesionalni u ovim sezonama sa toliko neuobičajenih promena vremenskih prilika koje onda dovode do povećane osetljivosti biljaka maline, ili masovnije pojave bolesti i štetočina.
Većina proizvođača je isključena, što bi kazali u svom filmu, ne udubljuje se, neće da pogleda kako može dobiti više, kako može biti bolje, rade kako hoće, ili što bi kazali kako su naučili. Takvi proizvođači nisu prvo sebi razumeli, pa kako onda da to objasne drugima, a imaju toliku želju da nešto kažu, i to najčešće urade na društvenim mrežama. Praktičan primer jeste kada malinar vidi neko novo đubrivo i dobije potvrdu da može za malinu, uzme ga, primeni, a da pri tome nije uzeo u obzir da li malini to stvarno treba, šta će mu ona dati za to đubrivo. Međutim, važnije od svega jeste da li se to novo đubrivo primenjuje kao "staro", odnosno ono koje je ranije koristio, ili drugačije, što je više nego sigurno. I onda, bilo koji pozitivan rezultat da dobije, on kaže da je od tog đubriva, i to širi drugima, oni ostalima itd. itd. Mnogo je još praktičnih primera, i vi dobro znate da je to tako, jer ono što vas boli nije greška u proizvodnji, već kako reagujete na nju, kako to doživite. Životno, samo je 10% onoga što se dogodi samo od sebe u uzgoju maline, a 90% je onako kako mi reagujemo na ono što se dešava. Mali je broj danas onih koji su PRAVI PROFESIONALCI, SUPER PROFESIONALCI U UZGOJU MALINE, i oni ostvaruju vrhunske rezultate, a ima ih, i evo dve priče, za dva tipa maline.
Drugo zbog čega smo se odlučili na razvoj ovog novog, uspješnog načina razmišljanja u uzgoju maline, jeste MASOVNA OSREDNJOST PROIZVOĐAČA, i to se preleva s jednog područja na drugo, šireći se velikom brzinom. Praktično ćemo to objasniti. Od početka organizacije proizvodnje ono o čemu se u većini vodi računa jeste ušteda, pa kupiti sadnice iz plantaže, pa treba li, ili ne sistem za navodnjavanje, ma skup je biće vode, pa i onaj nema vodu, a koliko bere, i kasnije na ishrani i zaštiti biljaka ma maksimalno štedi, pa malina je to kaže, uvek rađala i rađat će...
Zamislite da je biljka mašina za proizvodnju u fabrici koja se zove plantaža maline. Da bi ta biljka radila kako treba, i dala sve do sebe, ona se mora održavati. Bilo šta od potrebnog da uskratite, zanemarite, ili neuradite, ona ne može funkcionisati kako bi trebala. Pa zar to nije jasno. No, ponašamo se kao pa svi to rade, pa tako se radilo godinama i slično. Zato što se tako ponašamo ovakvo nam je stanje u malinarstvu, i da bi izašli iz njega, da bi se ono promenilo, treba promeniti način razmišljanja, a to nije jednostavno.
Jedno od posebno važnih pitanja jeste koga da izaberete da vam vodi proizvodnju, da bude agronom, kad u prvom razgovoru skontate da više poznajete materiju od onog akoji vam se nudi. Većina je u prosjeku, toj tankoj liniji koja je sada jedina pozicija da se pada dublje u probleme/ograničenja, odnosno proizvodi manje, i malo je onih koji hoće da uče i rade za bolje. Svi želimo bolje u proizvodnji maline, ali ništa ne poduzimamo, i kada nam neko kaže šta trebamo uraditi to nam je toliko teško i komplikovano, odmah kažemo skupo, hoće nas prevariti, ovo on gleda sebe, ovako ili onako, a samo retki pomišljaju da je to dobro za njih.
Dakle, osrednjost, sredina nije loša, mada se mnogi uvrede kada im kažete prosek si, ili mediokritet. Međutim, za malinare biti prosječan proizvođač je neodrživo u ovim, i sezonama koje slede. Mnogo je konkretnih primera za tu istinu, poput mraza ili suše zbog kojih malinari izgube značajnu količinu roda, ali i zelenih biljaka bogatih lišćem koje dočekaju zimu. Malinari, nekada od mraza izgube sve, nekada 50%, nekada manje, ali uvek izgube, a treba li tako?
Ako ste sredina, onda jasno nemate mogućnosti da se sa tim izborite, i gubite jako mnogo. Ovo nije jednostavno, treba napraviti celu dekonstrukciju sadašnjeg modela razmišljanja, i kako to nije generalno lako, mi smo razvili NOVI, USPEŠAN NAČIN RAZMIŠLJANJA U UZGOJU MALINE, da se pojednostavi, da bude praktičnije.