Aktuelne su ekstremne vrućine, koje nanose značajnu štetu malinarima, a rezultat je gubitak prinosa. Većina proizvođača maline sorti vilamet, miker, fertodi, glen empl i slično završava berbu, dok oni koji uzgajaju kultivare polka, himbo top, enrosadira, kveli, kvanza, mapema i slično, tek očekuju da uberu prve plodove. NAJVAŽNIJE PITANJE MALINARA JESTE KAKO SE ODUPRETI OVIM EKSTREMIMA, I SAČUVATI PRINOS, ALI I BILJKE ZA NAREDNU SEZONU. DA BI ZNALI POMOĆI BILJKAMA, I SPRIJEČITI GUBITAK, PRVO JE POTREBNO UPOZNATI SE SA POREMEĆAJIMA KOJE KOD NJIH UZROKUJU SUŠA I VRUĆINA.
Stres izazvan sušom je poguban za biljke maline, obzirom da može negativno uticati na njihov rast, razvoj, i celokupno zdravlje. Kada biljke maline iskuse nedostatak vode, odnosno sušu, one prolaze kroz fiziološke i biohemijske promene kako bi se prilagodile manjku vode. Kako se biljke maline prilagođavaju stresu, on na njima ostavlja posledice, odnosno nanosi štetu, što za rezultat ima smanjenje prinosa i kvaliteta ploda.
Kako suša utiče na biljke maline, i zašto zbog nje malinari gube prinos predstavljamo u nastavku.
Stres od suše SMANJUJE FOTOSINTEZU. Tokom suše, biljke maline zatvaraju svoje stome (sitne pore na listovima) kako bi sačuvale vodu. Ovo zatvaranje ograničava unos ugljen dioksida, što dovodi do smanjenja fotosinteze i reduciranog rasta biljke (podsećanja radi, tokom procesa fotosinteze biljke maline usvajaju ugljen dioksid koji koriste za pravljenje organskih jedinjenja, dok ispuštaju kiseonik koji udišu živa bića). Dakle, malinari sada u svojim plantažama vide kako su biljke stale sa razvojem, te da listovi menjaju boju prema žutoj, obzirom da zbog stresa biljke ne funkcionišu onako kako bi trebale, a prvo što se smanjuje jeste fotosinteza. Proces fotosinteze je osnova za rast i razvoj biljaka maline, a samim tim i ostvarenje adekvatnog prinosa i kvaliteta ploda.
Stres od suše dovodi do ZAUSTAVLJANJA RASTA, može se reći biljke maline su zakržljalog, veoma slabog rasta, naravno u zavisnosti od intenziteta i perioda trajanja stresa od suše. Bez dovoljno vode, biljke maline mogu zaostati u rastu, jer suša ometa delenje i izduživanje ćelija. To može uticati na ukupnu veličinu biljke, odnosno visinu i građu koju uobičajeno dostiže. Dakle, kada pogledate celokupnu biljku, ili više njih u redu, ili celi red, jasno uočavate da su one prestale rasti, da su njihovi listovi manji, i to se sada može uočiti u većini plantaža maline jednogodišnjeg tipa u kojima se biljke intenzivno pripremaju za berbu. U plantažama maline gde se obavlja berba zaustavljeni rast od suše se uočava po sitnim plodovima. Naime, nakon nastupanja suše naglo dolazi do smanjenja krupnoće ploda. Veliki broj malinara to je iskusio u svojim plantažama.
Stres od suše dovodi do UVENUĆA biljaka maline: gubitak vode transpiracijom ključni je proces za biljke, ali tokom suše, on postaje preteran zbog povećanog isparavanja vode preko listova. Ovaj prekomerni gubitak vode dovodi do uvenuća biljaka maline, jer one nisu u stanju nadoknaditi izgubljenu vodu. Ukoliko tokom dana odete u malinjak i posmatrate biljke, videćete da su one klonule, izgledaju iscrpljeno. Obično takvo stanje se popravi sa dolaskom noći, i naravno primenom navodnjavanja. Međutim, u ekstremnim slučajevima može doći do stradanja biljaka, odnosno one venu, i na kraju se osuše. Praktično, biljke maline usled suše mogu biti toliko oštećene da se i nakon adekvatnog zalijevanja ne mogu povratiti u normalno funkcionisanje.
Stres od suše dovodi do NERAVNOTEŽE HRANIVA kod biljaka maline: praktično, stres od suše može poremetiti unos hranivih materija u biljke maline. Smanjena dostupnost vode utiče na topivost i transport esencijalnih hraniva, što dovodi do neravnoteže koja može negativno uticati na zdravlje biljke. E sad, ako odete u malinjak sorte polka aktuelno možete videti kako listovi menjaju boju, posebno oni donji, jer njima nedostaje azot koji se prenosi u gornje listove. Takođe, može se javiti nedostatak i magnezijuma, što se uočava sa promenom boje na donjim, starijim listovima. Ukoliko pak nedostaju određeni mikroelementi, poput gvožđa (Fe), to će se manifestovati promenom boje novih, mladih listova.
POVEĆANA OSETLJIVOST NA BOLESTI I ŠTETOČINE: Stres od suše slabi odbrambene mehanizme biljaka, čineći ih sklonijim bolestima i štetnicima. Insekti i patogeni mogu iskoristiti oslabljene biljke, uzrokujući dodatnu štetu. Mnogo je malinara koji na ovim vrućinama uočavaju masovniju pojavu određenih bolesti i insekata štetočina, a posebno onih koji nisu uobičajeni. Najčešći problem predstavljaju insekti koji uništavaju zelenu boju lista, poput grinje, pauka, te cikada ili cvrčaka. Pored toga, ekstremne vrućine dovode i do masovnije pojave bolesti korena, gde se uočava propadanje biljaka. Uzrok ovoj bolesti jeste vlaga koja oslabi koren biljaka maline, ali kada nastupi ekstremna vrućina, koren ne može obezbediti dovoljno vode za nadzemni sistem da normalno funkcioniše i dolazi do sušenja, odnosno preciznije manifestacije simptoma bolesti.
SMANJENJE PRINOSA: kao posledica prethodno navedenog, može se zaključiti da stres od suše može značajno smanjiti prinos u uzgoju maline. Smanjenje dostupnosti vode tokom kritičnih fenofaza rasta i razvoja, kao što su cvetanje i plodonošenje, može dovesti do lošeg oprašivanja, opadanja cvetova, te smanjene proizvodnje semena i plodova.
PROMENE U METABOLIZMU: stres od suše pokreće niz metaboličkih promena kod biljaka maline. Na primer, one mogu proizvoditi hormone stresa poput apscizinske kiseline, koja potiče zatvaranje stoma i čuvanje vode. Ove metaboličke promene mogu imati dugoročne efekte na fiziologiju, odnosno funkcionisanje biljaka maline. Maline su biljke izrazito osetljive na stres od suše posebno tokom perioda cvetanja i plodonošenja, te je praktično više nemoguće ostvariti značajne prinose bez sistema za navodnjavanje. Međutim, kod uzgoja sorti maline jednogodišnjeg tipa, koje plodonose za vreme najvećih vrućina kao standardi deo sistema uzgoja podrazumeva se instaliranje mreže za zasenu.
Šta je rešenje?
PRIORITETNO JE PRILAGODITI PROIZVODNJU MALINE KLIMATSKIM PROMENAMA, A TU PRVENSTVENO DATI FOKUS NA SISTEM UZGOJA I U OKVIRU NJEGA NA REZIDBU I POMOTEHNIKU, ZATIM NAVODNJAVANJE, I ISHRANU. MI SMO ZNAJUĆI ŠTA NAM DOLAZI, I ŠTA MALINARI MOGU ISKUSITI, RAZVILI PLANOVE abcd ISHRANE I ZAŠTITE BILJAKA MALINE, I ZA ONE KOJI IH PRAKTIKUJU NEMA VEĆIH PROBLEMA. SUŠA SE NE MOŽE REŠITI SAMO VODOM I HRANOM, VEĆ TAKVOM ISHRANOM KOJA ĆE STIMULISATI BLOKIRANE PROCESE KOD BILJAKA MALINE, I ZBOG TOGA POSTOJI PLAN c, DOK JE PLAN b REDOVNA ISHRANA KOJA SE U NORMALNIM USLOVIMA UZGOJA NE DOVODI U PITANJE.
